„СРБИЈА - Национална ревија”, број 101
РЕЧ ПРЕ
Тежина данашња је у томе што је све јасно. Нико се више не крије, нико не стиди, опасни карневал пред нама одвија се без маски. Једино отворено питање: ко ће дуже издржати? Хоће ли пре стићи свитање или распрснуће? Тако изгледа свет на почетку 2024. Главно обележје, у свему, јесте дубока и тешка криза смисла. А то није мали испит за веру и вољу. Зато и млади и стари причају да ови празници пролазе некако мимо њих, не дотичу их истински.
Упамтите: ко сачува своју децу, има шансе да крај претвори у нови почетак. „У деци се обнавља и чисти река човечанства.”<
САДРЖАЈ
Увођење
Добро позната изненађења
Албум
БЕОГРАД, ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА
Историја и сан
Варошарије
НА БЕОГРАДСКОЈ ЧУБУРИ, С ГОРКОМ НЕЖНОШЋУ И ЉУПКИМ ПРИВИЂЕЊИМА
Улице поплочане сећањима
Овако или онако, од те шупље бачве на извору потока (чуд буре) дошло је име за чувену београдску четврт. Некада периферија повише Енглезовца, после средиште „мистичне боемије”, „чуваркућа београдског духа”, Чубура међу своје убраја Либера Марконија и Соју Јовановић, Црњанског и Раичковића, Ђузу Стојиљковића и Бату Стојковића, Милену Дравић и Гагу Николића... Тамо су настајале легенде од којих је живео овај град. Али нема више те Чубуре, изгледа ни тог града. Дошли су неки друкчији људи и неке друкчије паре. Град се више не брани од рушилаца него од помахниталих градитеља
Пише: Милош Лазић
Читаоница
ИРИГ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ И ОБРНУТО
Прстохват зачина сремских
Лани, правећи монографију о овој варошици и општини, сачинили смо и хрестоматију „Ириг у књижевности”. Нашли су се ту и Змајева песма, и неке прозне странице Милорада Поповића Шапчанина, и текст Јована Грчића, и један опис из пера Црњанског. Неизоставни су били накићени записи Доситеја Обрадовића, па врднички дневник Милице Стојадиновић Српкиње, па Михизова иришка поглавља. Отело се, у књигу прерасло. Док на ту књигу чекамо, поделићемо са читаоцима неке иришке фрагменте ових последњих троје
Пише: Бане Велимиров
Даљине
У НЕПАЛУ, ИЗМЕЂУ КИНЕ И ИНДИЈЕ, ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ
Дно океана на врху света
Осам од десет највиших светских врхова налази се у тој необичној земљи. У њој је рођен Буда, у њој обитава богиња Кумари, ту је храмова колико и кућа, богова колико и људи. Река Багмати односи грехове живих и пепео мртвих. На планини где је Ступа светског мира чека вас натпис: „Молимо вас да поштујете Тишину”. На улици можете купити шкољке и морске фосиле са Хималаја. Осликане мандале уче нас да је све ово само трептај васионе. И кад све прође, и сви, још постоји „пут у Катманду”
Текст и фото: Ивана Ашковић
Међаши
КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (1823–1868), НЕ ЧОВЕК НЕГО ПУТ
Весник праве Србије
Навршило се 200 година од његовог рођења и 155 од трагичне смрти. Под његовом влашћу почела се помаљати Србија о каквој и данас сневамо. Дубока корена и своја, самосвесна и одлучна а европска и савремена, паметна и самокритична. Ослобођење и уједињење били су његов непомерљиви циљ. „Балкан балканским народима.” Судбину државе и народа није стављао на гласање. Знао је да нас култура чува бар колико и топови. И да би се створило, мора се бити самопрегоран. У Кошутњаку 10. јуна 1868. нису пуцали у њега него у српску прошлост и будућност
Текст: Станоје Станојевић
Лира
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ (1824–1853), ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ХТЕО И СМЕО
Ал што певах, неће пропанути
Био је прави романтичар и припремио је долазак каснијих. Од њега смо научили: „Ње више нема, то је био звук.” Јаша Продановић вели да је Бранков „упад у књижевност” изненадио многе. Његош га пореди са Орфејем, најсроднији је Хајнеу. Написао је прву српску јампску песму и ритмички нас увео у европску поезију. Створио је мало, нешто више од 60 песама, али неке од њих певаће се док је Срба („Где си, душо, где си, рано”, „Певам дању, певам ноћу”...). Сада, 2023, навршило се 170 година од његове смрти, а 2024. биће 200 година од његовог рођења
Пише: Нина Даниловић
Памјат
ЈОВАН ДУЧИЋ (1874–1943), „СТРАНАЦ У СВЕТУ И ГОРИ”
Песник љубави и смрти
У Сомбору је завршио учитељску школу, у Женеви књижевност и филозофију, као дипломата службовао у Цариграду, Софији, Риму, Атини, Мадриду, Будимпешти, Букурешту... Већ у Антологији Богдана Поповића (1911) имао је чак тридесет три песме. Педесет седам година после своје смрти вратио се кући, у Требиње. Године 2023. и 2024. обележавамо два његова велика јубилеја. И сад се српским земљама разлежу његове речи огорчења према лажном југословенству и презира према починиоцима геноцида над Србима током Другог светског рата
Пише: Никола Ковачевић
Стара школа
ЈЕДАН ЈЕ СЛОБА НОВАКОВИЋ (1939–2007), ЛЕГЕНДА БЕОГРАДСКА
Заточеник уметничког доба
Радивоје Бојичић каже да се за Новаковића не зна је ли био „више Чубурац или партизановац, фудбалски судија или ликовни критичар, драмски писац или сатиричар, романсијер или приповедач, филмски редитељ или телевизијски сценариста...” Био је мајстор писања, зналац филма и театра, чаробњак меморије. Носио је на длану своје време и Београд тог времена, живео једнако у биоскопу и на стадиону, опседнут Шекспиром и лоптом. И тако даље. Ко је доста урадио смањује му се; ко је мало урадио, њему се додаје
Пише: Драган Лакићевић
Живот, романи
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ, ПЕСНИК НЕЗАСЛАЂЕНОГ СВЕТА, ЗАРОБЉЕН БЕСКРАЈЕМ
Важно је бити спреман
Тако и Шекспир каже: бити спреман, то је све. Кад смо се већ затекли ту. Сами нас је Бог сачувао, не знам ко би други. Дјетињство је наш лични мит; одатле је родом и моја поезија. Нисам од Немањића, као толики родословци данас. Биће да су и они мање славни имали неких потомака. Ко не умије да се смије свијету, да окрене на шалу сву муку и тегобу живота, тога ће манита по гори хватати. Свијет се опасно заљуљао и ко зна гдје ће се клатно зауставити. Много шта ће зависити од трагичног рата у Украјини. И коме сада није јасно како тај свијет функционише, колико је ту лицемјерја и бахатости, томе је узалуд објашњавати. Ако се на овај или онај начин домогну Косова и Метохије, за остало нас неће ни питати
Пише: Бранислав Матић
Живот, романи
ЉУБОМИР ЋОРИЛИЋ, БАРД ЈАДАРСКИ, О КРУГОВИМА КОЈИ СЕ ЗАТВАРАЈУ
Поезија више од живота
Баш тако је недавно уклесао на споменику себи: „Писање је мој живот. Поезија више од живота.” Зна, дабоме, да је у овом кобном времену „висока култура” на ниским гранама. Али припада јој и нема му друге до да јој остане веран. Далекосежне су последице ове данашње кратковидости, оштра сечива тупости. Поводљиви смо и превише толерантни, олаки у прихватању туђег и потирању свога. Стање је драматично. Губимо језик, писмо, лице, децу. Зато губимо и територије. Највећу одговорност сносе националне установе и државна власт. Биће тешко отклонити последице, али мораћемо некако
Пише: Бранислав Матић
Водич
КУЛТУРНА БАШТИНА У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „ТАРА”
Планина ћирилице
У манастиру Рача, по свој прилици Драгутиновој задужбини, у XVI и XVII веку деловала је чувена рачанска преписивачка школа. Калуђерска, народна, ћирилска. Ту је, у тешким временима, сачувано Мирослављево јеванђеље. Ту је монах био и каснији патријарх српски Павле. Ту надомак, у селу Рача, ниче први Дом ћирилице, коју би наше поколење могло обескућити. Стећци, звани Мраморје, они у Перућцу и они у Растишту, дуго памте и говоре најдубљим језиком. Кад се нађете у тим крајевима, сетите се и не пропустите
Одредишта
У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „КОПАОНИК”, С ПОГЛЕДОМ НА КОСОВО РАВНО
На Небеским столицама
Далеко од свакојаких „фенси прича”, онај прави Копаоник је леп, простран и миран. И далековид. Добацује оком до Шаре, Комова и Старе планине. Освежите се на Мариним водама, дивите се водопаду Јеловарник и Семетешком језеру, помолите се у Метођу, попните се на Панчићев врх или Оштри крш. Посебно обратите пажњу на место које с разлогом носи име Небеске столице. И поштујте правила оних који су ту да заштите и природу и нас
Пише: Михаило Голешки
Помоћ
„ДЕЧЈЕ СРЦЕ”, ХУМАНИТАРНА ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА ДЕЛУЈЕ ДУЖЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ
Ослонац и подршка
Лични пратилац детета ометеног у развоју, персонални асистент, помоћ у кући за одрасла и старија лица са инвалидитетом. Укључивање деце са сметњама у друштво вршњака и локалну заједницу. Све су то начини свакодневне помоћи за више од 1.200 породица. Посебно место има радни центар „Звуци срца”, са истоименим кафеом. Ту ће вас услужити штићеници „Дечјег срца”. Можете попити пиће; ако нисте у могућности, не морате платити
Пише: Алекса Комет
Примери
У РУМИ, ПРОГРАМИ ЗА ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ СВИХ, БЕЗ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Култура за све
Пројектом „Звук културе”, у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић” омогућено је лакше самостално сналажење особа са оштећеним слухом. Тактилна табла са Брајевим писмом помаже и слепима или слабовидима. Рампе или платформе у току реконструкција постављају се у Културном центру „Брана Црнчевић”, Завичајном музеју и другде, што ће их учинити доступним инвалидима, старима, родитељима са децом у колицима. Свима
Позивница
ВРЊАЧКА БАЊА СПРЕМНА ЗА НАША ЗИМСКА ПРАЗНОВАЊА
Радост и окрепљење
У новогодишњем селу, са дрвеним кућицама као у Лапонији, најмлађи ће открити своје чудесне светове. На тргу је концертни дочек године, сви ресторани и хотели имају своје богате програме, а на Гочу вас чекају скијање и друге снежне пустоловине. Наравно, ту су и сви садржаји карактеристични за једну модерну бању. На вама је само да направите своју комбинацију од свега тога
Здравље
У „МЕРКУРУ” И ОВЕ ЗИМЕ ПОПУСТИ НА РАНЕ РЕЗЕРВАЦИЈЕ
Планирати унапред
Знате већ: у центру Врњачке Бање изузетан тим специјалиста, савремена дијагностика, модерни физикални блок... Оно за шта су вам у вашим местима боравка потребни месеци овде обављате с лакоћом, за седам до десет дана. А сада све то и уз додатне олакшице
